Granice kontakta

Svaki naš kontakt sa spoljašnjim svetom odvija se na granici dodira ili kontakta. Granica kontakta je dobra kada mi jasno razlikujemo naše potrebe i želje od potreba i želja drugih. Pomoću granica kontakta formiramo spostveni identitet, našu ličnost u odnosu na druge ljude. Proces formiranja sopstvene ličnosti je veoma složen zbog uzajamnih delovanja nas i spoljašnje sredine, odnosno drugih ljudi. Kada dete ispljune neku hranu, ono tada postavlja granicu između svoje potrebe za tom hranom i majke koja ga hrani.

Ometanje kontakta

Kada kažemo: „neću o tome da mislim“, „neću to da čujem“ ili okrenemo glavu od nekog nama neprijatnog prizora, mi sprečavamo kontakt sa osećanjem koje bi se pojavilo, ako bi mislili o tome, čuli to ili videli. Tako svesno ometamo kontakt sa sobom. Kad nećemo da pričamo o nečemu sa nekim ili kada prestanemo da pričamo, onda ometamo kontakt sa drugima. Ćutanje je vid neprijateljstva prema drugoj osobi, mada oni koji prestanu da pričaju sa nekim ne misle tako.

Kontakt sa drugima

Mi ne možemo potpuno realizovati sebe bez odnosa sa drugima, s tim što „drugi“ nije samo druga osoba, nego svako živo biće.

U dubini našeg bića nalazi se potreba da sve podelimo sa drugima: naše misli, osećanja i dela, ogledamo se u drugima i tako spoznajemo sebe. Odnosi sa drugima nas usrećuju, ali i izazivaju patnju i bol i to sve ponovo razmenjujemo sa drugima. U našoj vrsti je dug period odrastanja, kad nam je potrebna pomoć i briga drugih, pa su kontakt sa drugim osobama, prvenstveno roditeljima, presudni za naš razvoj i razvoj naše ličnosti.

Kontakt sa sobom

Potpuna svesnost o svojim mislima, osećanjima, potrebama, željama i postupcima, kao i svesnost o tome kako se javljaju u pojedinim situacijama, jeste kontakt sa sobom. Kad naša osećanja ostanu neprihvaćena, prvo od roditelja u detinjstvu, kasnije od drugih osoba, mi počinjemo da se borimo protiv pojedinih osećanja.

Kontakt

Čovek je sve manje sam, a sve slabije kontaktira sa drugim ljudima. Ljudi, nekako, žive jedni pored drugih, ne postižući pravu komunikaciju sa kojom bi obe strane bile zadovoljne. Dešava se da u porodici ljudi više komuniciraju sa televizorom ili kompjuterom, nego jedni s drugima. Oni su samo fizički zajedno: žive u istom stanu, spavaju, jedu, gledaju televiziju, uče ili nešto drugo rade, a jedni s drugima, čak, i retko razgovaraju.

Čovek

Iza svakog našeg postupka, govora tela ili saopštene reči stoji čovek. Čovek delom kao i svi drugi ljudi, delom neponovljiv u svojoj individualnosti.

Saznanje o tome šta se na psihološkom planu događa u nama ili drugim ljudima možemo steći samo ako smo za to lično zainteresovani.